Lipo majka Mandu nigovala

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Lipo majka Mandu nigovala]

Lipo majka Mandu nigovala,
uvečer je vinom umivala,
a ujutro ružon istirala,
da jon bude bila i rumena,
da b'je majka nabliže udala. 5
Što je majka lipše nigovala,
to je majka nadalje udala,
za onoga Sejanin Ivana,
al je Mande govorila majci:
„O starice, moja mila majko, 10
ja ti neću za Ivana mlada,
u njega je čudnovišta majka,
ja joj neću ugoditi mlada!"
Al je majka Mandi govorila:
„Ne budali, draga ćeri moja, 15
naučit će tebe tvoja majka,
kako ćeš joj ti ugodit mlada;
stoji nima godinicu dana
dok porodiš svoje čedo malo,
pa se svojin čedon razgovaraj: 20
’Lipo ti si, moje čedo malo,
lipo te je porodila majka!’"
Što non rekne majka, to učini.
Posli neg je mlada nimovala,
nimovala godinicu dana 25
i posli neg je čedo porodila,
ona stane čedu govoriti:
„Lipo ti si, moje čedo malo,
lipo te je majka porodila!"
(To kako je majka svitovala.) 30
Misli Mande da niko ne čuje,
to je čuje Ivanova majka,
al je Ive majci govorio:
„O bora ti, mila majko moja,
ja ću ti se junak oženiti 35
sa prilipon Gorkinjon divojkon,
ka' je moja nima Mandalina!"
Al je majka govorila Ivi:
„Ne budali, drago dite moje,
nije tvoja nima Mandalina, 40
na t' uzima svoje čedo malo,
pa se svojin čedon razgovara:
'Lipo ti si, moje čedo drago,
lipo te je porodila majka!"
Još je lišje Ivi ugodila, 45
Ivanovin biliman dvoriman,
još i onoj Ivanovoj majci.
Zato Ive ništa ne hajaše
ven se šeće u svoje komore
pa uzimje vere i prstene, 50
pa on idje darivat divojku,
prsten daje, svadbu ugovara
da piruju za nediju dana,
do nedije koja prvo dojde
da se nada svatin u dvorove. 55
Kad je tanka nedija svanula,
eto svaća kroz goru zelenu,
progovara majka nimoj Mandi:
„Da bora ti, nima Mandalino,
ka' si nima, baren nisi slipa, 60
eto svače u bile dvorove,
obuci se štogod lišje možeš,
pa ti ajde na gornje penđere
i ti stavi jordan oko vrata,
što si, Mande od majke donila, 65
ti obuci žutu svilu na se!"
Lipa Mande lipi svit prijala.
Ona ide na gornje penžere
i obuče žutu svilu na se,
mekne zlatni jordan oko vrata 70
što ga mlada od majke donila.
Eto svača u bijele dvore
pa zavapi Gorkinja divojka:
„Ajme, Ive, mili gospodare,
što je ono na gornje penžere, 75
il su snizi il su labudovi,
il je u mir sunce saziđano,
il su prazi od suvoga zlata?"
Govori non Seljanin Ivane:
„Ni su snizi, ni su labudovi, 80
nit je u mir sunce saziđano,
nit su prazi od suhega zlata,
neg je ono prva juba moja,
juba moja, nima Mandalina!"
Eto svaće u bijele dvore, 85
nima Mande izašla prida nje,
pod svakin je konja uvatila,
svaken dala rumenu jabuku,
samo nije Gorkinji divojki.
Kal je bilo od obida vrime, 90
svakon služi oko stola vino,
samo neće Gorkinji divojki.
Ka' to vidi Gorkinja divojka,
progovara Gorkinja divojka:
„Da bora ti, nima Mandalino, 95
pod svakin si konja ufatila,
svakon dala rumenu jabuku,
svakon služiš oko stola vino,
za me ne znaš ka da me ni nima!"
Progovara nima Mandalina: 100
„Da bora ti, Gorkinjo divojko,
puno stala, malo govorila,
nisi ovim dvorin ugodila!"
Ka' to čuje Ive gospodare,
on zavapi iza svega glasa: 105
„Ajme svaćo, moja mila braćo,
id'te, pijte, šta god van je drago,
vodite mi divojku natrage,
kad ni moja nima Mandalina!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Olinko Delorko: Narodne pjesme otoka Brača, "Narodna umjetnost", 1980, Vol. 11/12 No. 1, 1975., str. 215-216.