Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je
Писац: Марин Држић


Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je



Ktje mi se njekada i bi me žuđen'je,
   u srcu mom sada drugo je hotjen'je.
S pameti stajem se, ter kteći što trudih,
   prem svasma kajem se, i što ufah i žudih.
Ljubav me i lipos pod svoju vlas stavi,
   razložna nu kripos tej sile me izbavi,
slobodi me i uze, u koj se samohoć
   zapletoh; na suze kad ne mnjah njome doć,
kad ličce rumeno bes sumnje pozirah,
   u kom sve ljuveno blaženstvo zamirah,
a srce jadovno puno nemilosti
   stojaše pripravno za dat mi žalosti.
Slobodu sad slavim pojući u vas glas,
   ljubavi, a pravim, tva minu svasma vlas;
ognjene tve strile zaman su, ke tratiš;
   njegda su ranile, slavu istom sad kratiš.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 453 године.