Kad Moriće pofataše,
Biele ruke povezaše,
I u grad ih povedoše,
Ufatiše Morić Ibru,
I brata mu Morić Pašu. 5
U ta doba haber majci:
Pofatali dva Morića,
Dva Morića, dva Pašića. —
Stara majka pitu kuha;
U ruci joj oklagija, 10
A u drugoj zlatan ibrik.
Kad to čuje stara majka,
Oklagiju preloraila,
Zlatan ibrik pobacila.
Ona leti kroz Šaraće, 15
Kroz Šaraće i Halaće:
„A boga vam, svi Šaraći,
Svi Šaraći i Halaći,
Vidiste li dva Morića?"
„A boga mi, stara majko, 20
Vidismo mi dva Morića:
Biele ruke zavezane;
Za njim ide kol-ćehaja.
Kad su bili kroz Latinluk,
Naprid ide Morić Ibro, 25
Pa za njime bratac Pašo,
Pa za njima kol-ćehaja.
Pa zapiva Morić Ibro:
„Latinluče, širok ti si,
Atmejdanu, bijel ti si, 30
Lipa Maro, lipa ti si,
A zindanu, mračan ti si!“
Za njim leti stara majka.
Ona leti kol-ćekaji:
„A boga ti, kol-ćekaja, 35
Poklanjam ti sve Šaraće,
Sve Šaraće i Halaće,
Pusti meni dva Morića!“
„A boga mi stara majko,
Da mi dadeš Sarajevo 40
Ne pušćam ti dva Morića."
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić, U Zagrebu. U komisionalnoj nakladi akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). Tisak dioničke tiskare. 1886., str. 35-37.
