Pije vino trideset Senjana
I med njimi Juriša Senjane.
Kad se braća vina ponapila,
Onda braća tijo pozaspala.
Tud izajde sedam Udbinjaca 5
I poveza trideset Senjana,
Pak ih tera do Udbinja grada.[1]
Domisli se Juriša Senjane,
On se njima premilo molio:
»Al vam Boga sedam Udbinjaca 10
Razvežite naše bele ruke,
Čudit će se malo i veliko
Kako goni sedam Udbinjaca,
Kako goni trideset Senjana.«
Razvezaše njima bele ruke, 15
Prevare se, ujede ih guja.
Još govori Juriša Senjane:
»Al vam Boga trideset Senjana,
Sad se držte za svoje oružje.«
Skočilo se trideset Senjana 20
Povataše si svoje oružje
I posiku sedam Udbinjaca.
Senjski uskoci u narodnoj pjesmi i povijesti, Narodne pjesme o senjskim uskocima, priredio Mijatović, Anđelko, Matica hrvatska, Zagreb, 1983., str. 82.
