Jur poznam i vidim, da zaman stupaje Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN XCVIII
Jur poznam i vidim, da zaman stupaje
od ove vil' slidim, ka za me ne haje.
i da će plata bit za službu i trud moj,
vazda cvil jadovit i smrtni nepokoj
Ona se slatkome slobodom sveđ slavi, 5
ja vezim, krutome uzom od ljubavi.
Brža je prida mnom od vjetra bježeći,
a trudan ja za njom jedva grem hrleći.
Tijem kadgod pustim glas moleći s daleka
jeda se kratak čas pomisli da čeka. 10
A lje se pospiješa, pritvrđa ner kami,
i neće da sliša što vapim s suzami.
Ter pravlju sam sebi: „Kad ću ja odahnut?
Sto činim? bolje bi da slijedim drugi put".
Nu pohlep nesvijesni toli mnom oblada, 15
da parjat moć mi nî ovi slid nikada,
koji me zavodi svih dobar daleče
i silom privodi gdje se zla smrt stječe.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 222, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
