„Majko Jelenina,
Kamo ti Jelena?"
„„Moja je Jelena.
Dole na Dunaju,
Dole na Dunaju 5
Belo ruho pere.““
„Na Dunaju sam bil,
Nis videl Jelene,
Leh ča ruho njeje
Po Dunaju plava; 10
Sve ča dalje plava,
Sve ga j' lipje videt.“
„„Mikula, sinko moj,
Negrusti se ti poć
Doli do Turčije?
Doli su Jelenu 15
Turci ufatili.““
Mikula se šeće
Doli do Turčije;
Mikula se najde
Treći dan v Turčiji. 20
Mikula se šėće
Po turskoj paladi;
Jele ga zagleda
S turačke poneštre.
„„Mikula, ljubić moj! 25
Mikula, ljubić moj!
Ča se tuda šećeš?""
„Sve sporadi tebe,
Jele ljubo moja!“
„„Mikula, ljubić moj! 30
Zamanj puti tvoji.
Sinoć su se Turci
Za me balotali,
Jedan va drugoga
Balote metali.“" 35
„Jele, ljubo moja,
Koga si dopala?"
„„Mikula, ljubić moj!
Ja san dopadnula
Bega turačkoga.“" 40
„Jele, ljubo moja,
Ča majki sporučaš?""
„„Ja majki sporučam:
Ono ruho moje,
Ča sam ja nosila, 45
Neka ga podele
Ubogim sirotam,
Najveć udovicam.
Koral on lipi moj,
Koga sam nosila, 50
Neka ga ponesu
Mariji na Trsat.“" -
Učini se Jele
Ticom lastavicom,
Pak je priletela 55
Miki na ramena,
Onda j' priletela
U svoje dvorove.
Narodne pripovietke i pjesme iz hrvatskoga primorja, pribilježio in čakavštinom Fran Mikuličić, u Kraljevici, Slovi primorske tiskare, a troškom piščevim, 1876., str. 151-153.
