Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj

Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj
Писац: Марин Држић

* * *

Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj,
   vjerovat a meni gospoja neće toj.
U suzah vas plovem, uzdišem dan i noć,
   vapijem i zovem, a zaman, nje pomoć.
Pogledom ljuvenim srdačce me rani,
   a ličcem rumenim slatki pokoj zani;
sad za me ne haje, boli se a mnom svit;
   u gizdah ma traje liposti svoje cvit;
u pjesneh provodi vesele sve danke,
   a mene smrt vodi na plačne svoe stanke.
Jaoh, mramor studeni cijepa se u sto dil
   na moj plač ljuveni, na moju tužbu i cvil,
i srca kamena rastaplja u suzah
   ma tužba ljuvena, željahni moj uzdah;
kroz ljubav ki cvile, ponavljau bolizan,
   čuvši me plač dile sa mnome po vas dan;
a ona se ne boli nit mari čut moj trud,
   ma obraz oholi od mene svrće svud;
kaže se od zmija i zviri oda svih,
   nalipa gorčija i trava jadovnih.
Ah, tko bi toj sumnjil na ličce ljuveno?
   tko li bi u njem mnil da je toj skroveno?
Pogledu ljuvenu virovat ni sada
   ni ličcu rumenu; puno je sve jada.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.