Мандалина коњ' водила:
На воду га надводила,
Прије себе огледала,
Него ј' коњу воде дала.
Сама себи бесједила: 5
Мили Боже, лијепа ти сам!
Још да су ми плаве косе,
И под косе црне очи:
Све бих Турке премамила,
И турскога Али-бега. 10
Али-бегу коњ утече,
У ђевојчин ран боснљак.
Ђевојка га ишћерала,
Ишћерала, љуто клела.
Не кун' мене ђевојчице! 15
Јер и ја ћу тебе клети:
Да се нигда не удала!
Ако ли се кад удала:
Мушка чеда не имала!
Ако ли га и имала: 20
На војску га опремала!
Дружина му коњ' седлала,
И на коња витко седло,
И на седло рукавице,
Пуне крви наливене, 25
Жутом свилом зашивене.
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 178-179.
