Gizdavi cvite moj, moj venče zeleni,
čuh tužbe i plač tvoj što posla ti meni.
Toga cić huda zled cvilja me nepristav,
želeći slatki med - tvu milos i ljubav,
da bih te utišil' i virno poslužil'5
da bih tve srca stril i pomoć i lik bil'.
Cić koga svis moja u mukah pribiva,
bez koga viku ja ne mogu bit živa;
u kom sve me tuge nahode svaki lik, -
radosti ja druge ne želim steć uvik; 10
komu sva mâ mlados odlučih da služi,
želeći da rados tva mene sadruži.
Toga cić dan i noć razmišljam u sebi
kako bih sa svu moć poslužil' ja tebi;
er si ti mâ slava i moja sva dika 15
i kruna gizdava od cvitja razlika;
zač mi je razum tvoj i tvoja dobrota
razgovor svaki moj rajskoga života.
Ti s' moje želin'je i misal u meni,
ti s' moje živin'je i venčac zeleni. 20
Počteni s' ti moj glas i moja sva gizda,
urešen ki si vas jak nebo od zvizda.
Prstenčac ti s' zlat moj i biser moj bili,
srdačcu mom pokoj, da veće ne cvili.
Ljuvezan draga tva i tvoje kriposti 25
meni su blaga sva i mojoj mladosti;
u komu život moj radosti sve stavi,
misleći razum tvoj, moj cvite gizdavi.
Tadaj bi lik prijal' me srce ranjeno,
kad bih te ja imal' u družbi ljuveno'. 30
Toj želim na sviti i javi i u san,
da mi je moć priti u tvoj kril njeki dan:
rumeni er si džilj izvrsne lipote,
iz raja ki s' sletil pun svake dobrote,
ljubavi pun svake i vječne radosti 35
i želje prislatke mojojzi mladosti.
Čemu bi meni bil liposti moje cvit,
da ne bi u tvoj kril ljubil se na saj svit?
Besjede, brače, tve od raja da bi bil',
pune su raja sve i srca moga cvil. 40
Medena jak slados ljuvena tva je moć,
ku steći mâ mlados razmišlja dan i noć.
S tobom bih pribival' u lugu od gore,
da bih môć tuj imal' i da mi bit more.
Ne bih se spomenul' od živa duha vik, 45
kad bih ja dosegnul' od srca moga lik.
Tebi bih sve blago dala me liposti,
da ljubiš pridrago sa svakom radosti;
žeđahan da piješ priniknuv kladencu,
odkole tvu opiješ ljuvenu svu žeđcu. 50
Truđahan čim budeš, počihneš na moj kril,
neka tuj zabudeš od srca plač i cvil.
Toga cić ne tuži tač željno tva mlados,
dočim te sadruži ljuvena mâ rados,
dokle t' se osudi odluka od zvizda 55
da veće ne trudi za mene tva gizda;
er mi su muke tve po rados ljuvenu
u srcu tuge sve kijem, druže moj, venu.
Krostoj se pokripi i pusti tuj bidu,
čim versi moji lipi prida te bit idu.60
