Gdi može bit tilo bez duše živeći?

Gdi može bit tilo bez duše živeći?
Писац: Џоре Држић

* * *

Gdi može bit tilo bez duše živeći?
   U sebi tim, vilo, velmi se čudeći,
   Često se ozirah na zračan prozor tvoj,
   A suze utirah niz tužan obraz svoj.

Iđah tuj s uzdahom bolježljiv sahnući 5
   I studen vas s strahom sam sebe kunući.
   Smisliv se tadi čas srid plača trudno živ,
   Jur pustih ovi glas, oči k zemlji sniziv:

Oj, kleta ma mlados, toj li te pridobi,
   Života jur slados i smrt ka te kobi, 10
   Ter vilu ohodiš, bez ke ni moć živit,
   U srcu da plodiš huđu smr(t) na saj svit.

Reć, život znaš ki no ne dava t' odahnut,
   A što je smrt ino ner brzo izdahnut?
   Nu misli svitovne s nevirom podhibe, 15
   U njih svim nam skrovne kakve su pogibe.

Er trudnih jes dosti kroz ljubav ku slide
   U tužnoj bolosti ki vehnu i blide,
   Dan i noć misleći s uzdahom dreseli,
   Kako bi moć steći njih srce što želi. 20

Toj rekši, pritužan svasma vas poginuh
   I kako cvit ružan prid mrazom ostinuh,
   Ter se vas smramorih cić sumnje poražen,
   Kroz ku plač ki tvorih jur ni još utažen.

I dobro čuh taj čas, mnogo jakši ner lav, 25
   Gdi vapi sladak glas: sve trpi za ljubav!
   Nje zakon da tiraš, na toj si odlučen,
   Vas tvoj vik, još da znaš, neć bit njoj izručen.

Извор

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 59-60, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.