GLIUBAV mi domori, ljubav mi dodija

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
GLIUBAV mi domori, ljubav mi dodija
Писац: Џоре Држић


GLIUBAV mi domori, ljubav mi dodija



GLIUBAV mi domori, ljubav mi dodija,
     U meni ka gori s čemerom od zmija.
     Nu mnozim bi rados kroz ljubav umriti,
     U ki broj mu mlados mnim skoro ć' viditi,
     Zač mi se srdačce kako snig snebiva 5
     Kade ga sunačce s gorkostju obsiva.

I došle jer sam živ, velmi se još čudim,
     Kroz ovi ljuven gnjiv toliko gdi trudim.
     Toliko gdi sahnem pritvrđi neg kami,
     Dan i noć ne odahnem suzeći s grozami. 10
     Ni lika nahodim van smrti pricirne,
     Sej da se slobodim ljubavi nemirne.
Oh, narav svakomu da svoje hotinje,
     A srcu jur momu ljuveno želinje.
     I pticam krila zda, da budu letiti, 15
     A meni jur vazda u mukah živiti.
     I stvori sunačcu vrh svega svitlosti,
     A momu srdačcu razlike žalosti.

Razlike žalosti koj' mi su priljute,
     Vaj svakoj mladosti ke lkubav oćute! 20
     Zač u trud pakljeni bolje bi da stojim
     Ner u plam ljuveni život svoj da gojim.
     Ke lika nimaju, muke su sve trudne,
     Sej nu se prem daju odveće pričudne.

Er zvizde s nebesa tač ktiše odasvud, 25
     Kih nas kripos steza na sve što da njih sud,
     Nu da ti neć' vilo, i rajska tva lipos,
     Zaman bi m' sve bilo što stvori njih kripos:
     Ostal bih veće zdrav ner jelin od gora
     I jakši nego lav ter tvrđi mramora. 30

Tač oči sunčane jur višnji t' Bog izda,
     Pri njih su skončane sve moći od zvizda.
     Ti s' moje sve blago i cvit od bisera,
     Kamenje s' pridrago s istočnih jezera.
     Tim sve tvoj sam pogled što hoće pritvori, 35
     Tko stine kako led, pozri na nj da gori.
 
Pozri na nj da se svih izbavi boljezni,
     Da mu se još u smih sve svrne s ljubezni,
     I velmi dreselo u mukah ki sahne,
     Pozri na nj veselo, da taj čas odahne, 40
     Nu mene ogrdi i ranu da ljutu
     Jak ino lav tvrdi stignuvši košutu.

Jur toj mi ne može zatajat moj obraz,
     Kakav je, moj Bože, ljuveni nje poraz.
     Usve mi još čini nepravdu suprotiv, 45
     Pokli me prihini kako zvir ukrotiv.
     Tvrđa stvar na sviti nigdar se ne vidi
     Ka može živiti ner ljubav tko slidi.

Svaki svezan šužan većma je slobodan
     Nego ja, pritužan, pokle t' bih, vilo, dan. 50
     Dan ti bih samohoć, bez rati, primirno,
     Vas moj vik sa svu moć da t' služim privirno.
     Tuj službu i viru plaćaš mi tugama,
     Cić koje umiru s prigroznim suzama

Ar kroz te grem svudi izranjen do duše, 55
     Ovakoj svim budi neharnu ki služe.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 30-31, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.