Finis Poloniae!
Косћушкова сабља бритка
На бојноме пољу оста —
И сврши се страшна битка...
Син слободе робом поста!
Над Варшавом звона звоне,
Док туђинац груд јој гази,
А док славни сузе роне,
Краљ спокојно с трона слази.
И на Пољске сјајном мачу
Малаксаше десне руке,
Вољно гонећ' силу јачу
Путем бола, вечне муке!
Ал' на челу подлог брата
Не трепери лик срамоте,
Што за шаку сува злата
Свом народу славу оте!
Над Варшавом звона звоне,
Кô у одјек болној души,
Кад походи земље оне,
Крв јуначка где се пуши. —
Ту Потоцки, мирне душе,
Победнике ласком здрави,
А згаришта, што се пуше,
Триумф су му страшној слави!
Нема речи, нема збора,
Где невера сабор краси,
И у вале страсног мора
Зрак истине злобно гаси...
Ал' кад мине гробна тама,
Да лик њезин снова сине,
Венчаће се круном срама
Издајничке главе њине!
Над Варшавом звона звоне,
И звук њихов тихо тоне,
Одјекује у даљини —
По питомој Подолији,
И јуначкој Украјини...
1880 год.