Fatamorgana

Fatamorgana
Писац: Јаков Шантић

        Fatamorgana

  У бесане моје часе
Видим небо сјајних груди,
Са њег један анђô слази
И пун сјаја мени жуди.

  Уста пуна слатког смијеха.
Пуна коса цвијећа има –
Он пребира златну харфу
Са ружичним прстићима.

  О, ала ме мило зове
У заносном своме лету,
И ја пођем – ал', гдје анђô:
Мјесто њега зрем коб клету.

Крф, X, 1903.

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 182.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.