Dijan se posvetio
Letio je soko na visoko,
Na visoko nad Dijana grade.
Majka šije Dijanu košulje
Zlatnom zicom, srebrenom iglicom.
Pa je majka sinu besidila: 5
„Resti, resti, drago dite moje!
Kada, sinko, veliki naresteš,
Uzet ćemo caru carevinu,
Uzet svoju staru didovinu."
Misli majka, da ju ne ču nitko, 10
Al ju čule dvi careve sluge;
Trču sluge caru čestitomu,
Pa se hvalu caru gospodaru:
„Borom tebi, naš care čestiti!
Da ti znades, što mi lipo znamo, 15
Lipim biš nas darom darivao,
Lipim darom od zlata kolajnom,
Što junaci nosu oko vrata."
Kad je care riči razumio.
On govori virnim slugam' svojim: 20
„Kaz'te pravo, do dvi sluge moje!
Lipim ću vas darom darivati,
Lipim darom od zlata kolajnom,
Što junaci nosu oko vrata."
Tada kažu sluge gospodaru:- 25
„Letio je soko na visoko,
Na visoko nad Dijana grade.
Majka šije Dijanu košulje
Zlatnom zicom, srebrenom iglicom.
Pa je majka sinu besidila: 30
Resti, resti, drago dite moje!
Kada, sinko, veliki naresteš,
Uzet ćemo caru carevinu,
Svoju staru, sinko, didovinu."
Kad ih čuo care gospodare, 35
On je svojim slugam' besidio:
„Borom vami, do dvi sluge moje!
Tražite mi Dijana u majke,
Vodite ga meni prid kolina!"
Sluge lešto[1] cara poslušaše, 40
Ter dovedu Dijana pred cara.
Kad ga vidi care gospodare,
Zapovida svojim virnim slugam':
„Mećite ga u tamne tamnice,
Malo vrime devet godin' dana!" 45
Virne sluge cara poslušaše,
Povedu ga na saraje donje;
Otvoriše dvanaest kamara,
I dvanaest vrata zatvoriše.
Tu ga držu devet godin' dana, 50
Dok se samom caru ražalilo.
Pa doziva virne sluge svoje;
Ovako je slugam' besidio:
„Sluge moje, virne i valjane,
Poslušajte, što ću vami reći! 55
Hajte tamo na saraje donje,
Otvorite vrata dvanajstera,
Izvadite kosti Dijanove;
Bacite ih van na žarko sunce.
Da se one mrtve ogrijaju, 60
Kad se nisu žive ogrijale."
Hitro cara sluge poslušale,
Otvoriše vrata dvanajstera,
Al tamnica žarkim prosja Suncem.
Lipi Dijan na kolina kleči, 65
I u mali librić[2] Boga moli.
Kad to vidu dvi careve sluge.
One jesu Dijana pitale:,
„Borom tebi, junače Dijane!
Tko ti dade kruha da se hraniš, 70
A i vina žedan da ga piješ,
I tko te je pismo naučio,
Tere nisi ovde poginuo?"
Al govori junače Dijane,
Mladi junak od deset godina: 75
„Bog mi dade kruha da se hranim,
A Marija vina da ga pijem,
Sveti Petar pismo naučio."
Kad to čule dvi careve sluge,
Brže bolje teku k svome caru, 80
Pa mu kažu, što jesu vidili,
Što vidili, a što još i čuli.
Slušao jih care gospodare.
Pa kada jih care razumio,
Svojim slugam' 'vako besidio: 85
„Borom vami, do dvi sluge moje!
Peljajte ga k bilu dvoru momu, ;
Ter ložite vatru na tri mista!"
Brzo cara sluge poslušale,
Pa pođoše u tavne tamnice. 90
Iz tamnice Dijana izvedu.
Pa ga vodu u careve dvore,
Tere ložu vatru na tri mista.
Pa Dijana usrid sride meću.
Malo toga vrime postojalo, 95
A anđeli iz neba doletu.
Pa Dijana mlada popadoše,
I u nebo njega odnesoše.
Osta care gledajuć u vatru,
A i sluge u svog gospodara! 100
Više može Bog sami na nebu,
Neg svi cari i careve vojske.
Jakov Čuka, br. 39.
Sa Debeloga Otoka, kazivala
čobanica Marija Šešelja.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
