Stvoriteja Boga
Na pomoć je zvati!
Banu Jelačiću
Vaja falu dati!
Zašto je dostojan 5
Poštenja i dike,
Falimo ga, braćo,
Svi skladno uvike!
On je čovik dobar,
Rojen arvat pravi, 10
Cesara je brani
Ka' oči u glavi!
Dušmane je tijo
Snagon pridobiti,
Nije se strašijo 15
Svoju krv prolili!
Kada je on čuja
Da j' u Beču buka,
Banovo je srce
Obuzela muka. 20
Malo je imao:
Ijadu junaka!
Al' pošteni' judi,
Rabreni momaka.
Ban njiman govori: 25
Bržje, braćo draga,
Da svitlin oružjen
Mi svladamo vraga.
Mi ajdemo Beču
Cesara braniti, 30
Arvaskon poštenju
Ne će kraja bit!
Kad je vojska Bana
Lipo razumila,
Srčeno i skladno 35
Beču s' uputila.
Nigdi nisu oni
Počinuli malo,
Nego se jezdilo
I naglo srćalo! 40
Kad su ga skulari
U Beču vidili,
U srcu se jesu
Svomu ustrajili.
Jelačić cesaron 45
Odma je zborio,
I ovako njemu
Čislo govorio:
Znaj Prisvitla Kruno,
Cesare čestiti! 50
Mi smo spravni ovde
Za te i umriti!
Cesarsku familiju
Činija izaći,
Uz arvate mlade 55
Do Tirola, saći.
Skulari prid Bana
Jesu priodili,
Šta si ovdi doša?
Njemu govorili. 60
Ali jin odvrati
Jelačiću Bane:
Vami zapovida
Cesar dobri Frane:
Da mi vi pridate 65
Sve vaše oružje,
A to van ja velin
Šta morete bržje!
Ako li ne ćete
Ja, ću, vas satriti, 70
U za čas će posve
Za vas brzo biti.
A skulari nisu
Za to ni ajali,
Nego dičnog Bana 75
Grubo osovali.
Ali ban neaje
Za tu švabsku dicu,
Svojin arvatiman
Zduši bune klicu. 80
Tako arvat jedan
Pristoje obrani,
Jerbo spasi krunu
Ašburskome Frani!
I mađara vraga 85
Strti on pomože;
Jelačića Bana
Pozivi nan, Bože!
