Asan-Aginica[1]
Što se bili u gori zelenoj?
Al su snizi, al su labudovi?
Da su snizi, već bi okopnili,
Labudovi već bi poletili:
Nisu snizi, nit su labudovi, 5
Nego šator Age Asan-Age.
On boluje u ranami jutin;
Oblazi ga majka i sestrica,
A jubovca od stida ne mogla.
Kad li mu je ranan boje bilo, 10
Ter poruča virnoj jubi svojoj:
„Ne čekaj me u dvoru bilomu,
„Ni u dvoru, ni u rodu momu."
Kad kaduna riči razumila,
Još je jadna u toj misli stala, 15
Jeka stade konja oko dvora,
I pobiže Asan-Aginica,
Da vrat lomi kule niz penžere;
Za njon trču dvi ćere divojke:
„Vrati nau se, mila majko naša, 20
„Nije ovo babo Asan-Ago,
„Već daiža Pintorović-beže."
I vrati se Asan-Aginica,
Ter se viša bratu oko vrata:
„Da moj brate, velike sramote, 25
„Di me šaje od petero dice.“
Reže muči, ne govori ništa,
Već se maša u žepe svione,
I vodi njoj knjigu oprošćenja,
Da uzimje podpuno vinčanje, 30
Da gre s njimen majci u zatrage.
Kod kaduna knjigu proučila,
Dva je sinka u čelo jubila,
A dvi ćere srid rumcna lica;
A s malanin u bešici sinkon 35
Odilit se nikako ne mogla,
Već jc bratac za ruke uzeo
I jedva je s sinkon rastavio,
Ter je meće k sebi na konjica,
Š njomen gredc k dvoru bijelomu. 40
U rodu je malo vrime stala,
Malo vrime, ni nedija dana,
Dobra kado i od roda dobra,
Dobru kadu prosu sa svi strana,
A najveće imoski kadija. 45
Kaduna se bratu svomu moli:
„Aj tako te ne želila, braco,
„Nemoj mene davat za nikoga,
„Da ne puca jadno srce moje,
„Gledajući sirotice svoje.“ 50
Ali beže ne ajaše ništa,
Već je daje Imoskon kadiji.
Još kaduna bratu se moljaše,
Da jon piše listak bile knjige,
Da je šaje Imoskon kadiji: 55
Divojka ga lipo pozdravjaše,
A u knjizi lipo se moljaše:
„Kad pokupiš gospodu svatove,
„Dug podkluvač nosi na divojku;
„Kada bude Agi mimo dvore, 60
„Nek ne vidi sirotice svoje.“
Kad kadiji bila knjiga dojde,
Gospodu je svate pokupio,
Svate kupi, grede po divojku,
Dug podkluvač nosi na divojku. 65
Dobro svati došli do divojke,
I zdravo se povratili š njome;
A kad bili agi mimo dvore,
Dvi je ćere s penžera gledaju,
A dva sina prid nju izodjaju 70
Tere svojoj majci govoraju:
„Svrati nan se, mila majko naša,
„Da mi tebi užinati damo.“
Kad to čula Asan-Aginica,
Starišini svatov govorila: 75
„Bogon brate! svatov starišina,
„Ustavi mi konje uza dvore,
„Da darujen sirotice moje.“
Ustaviše konje uza dvore,
Svoju dicu lipo darovala, 80
Svakon sincu nožve pozlaćene,
Svakoj ćeri čoju do poljane,
A malemu u bešici sinku
Njemu šaje ubošku ajinu.
A to gleda junak Asan-Ago, 85
Ter dozivje do dva sinka svoja:
„Ote amo, sirotice moje,
„Kad se neće smilovati na nas
„Majka vaša srca ardjavoga.“
Kad to čula Asan-Aginica, 90
Bilin licen zemji udarila,
Uput se je dušon rastavila
Od žalosti gledajuć sirota.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
