Antun Sassi u smrt Marina Držića

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Antun Sassi u smrt Marina Držića
Писац: Антун Сасин





   Njeki dan u proću dzorja
svijetla sjaše još danica,
kad k nam dođe iz zagorja
jedna mlada pa tjerica,
   gdje u skupu mi pastiri 5
čuvahomo naša stada,
tko popijeva, a tko sviri,
tko ljuvene pjesni sklada;
   živim plamom koje lice
stida i srama sve gorjaše 10
a na glavi od ružice
s biserom joj vijenčac sjaše.
   Na njoj ruho jak snig bili,
a okol nje bijela vrata
s biserom se bjehu svili 15
dvije zauze čista zlata
   Svezav ruke k nam pristupi
tuj žalosna, mila i draga,
plačnijem glasom ter zaupi:
„0 pastiri bratjo draga! 20
   Ja mlađahna pastirica,
pasuč stado po zagorju,
gorom začuh dva slavica,
gdje spijevaju u lovorju,
   jedan drugom gdi se tuži, 25
i žalosno gdi govori:
,Sa mnom, druže, žalos druži
u zelenoj ovoj gori,
   sa mnom tvori jade i cvile,
i boljezni, dragi druže, 30
da gizdave onej vile
i od voda k nam pridruže.
   I ti, slavna skrovna vilo,
ka iz luga s nami pjesni
svakčas spijevaš drago i milo, 35
s nami spijevaj sej boljezni:
   er smrt huda, jaoh, porazi
i Držića život skrati,
s nami tužne glase glasi,
da ga bude svak plakati. 40
   Još ti, svijetla zgar s nebesi,
koja s drazim primaljetjem
sve planine i polja uresi
drobnom ružom, svacim cvijetjem,
   ne prosiplju, jaoh, ružicu, 45
ni lijer bijeli zgar s prodzora,
neg' džilj bijeli i ružicu,
kada svijetla sine dzora,
   da poznaju gusti luzi,
bistre vode i planine, 50
da ga željno sve prosuzi,
lijes, kamenje i ravnine,
   i živuće sve živine,
cvijetja, trave i ptičice,
vrh svih, druže lužanine, 55
sa mnom spijevaj sej tužice."
   Toj kad reče pastirica,
željno iz srca uzdišući,
a rumena bijela lica
bijelijem velom utirući, 60
   tada Sasin, ki ljubljaše
već Držića neg sve oči,
iz srdašca željno uzdaše,
ter se obrati put istoči,
   ter zaupi: „Ah, nesrećo, 65
ah prokleta smrti huda,
od svijeh mojijeh dobar smećo,
ka me udaraš oda svuda,
   dali hotje taj tvoja sila
i taj tvoj stril jadoviti 70
pored s tobom smrt nemila
mene od drazih razdiliti?
   Ah jaoh meni! moj Držiću,
koji bješe slava i dika,
sve mladosti, drag mladiću, 75
svijetla časti Dubrovnika;
   koga slavno ime teče,
dike i slave po svem sviti,
i koje će slavno biti
dočim žarko sunce istječe!" 80
   Toj kad reče, štapak uze,
tere pođe put od luga,
utirući grozne suze,
s psom, ki bješe š njim za druga.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XVI, Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendeviševića, str.163-164, Zagreb, 1888


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 423 године.