Ako je meni sud da patim dovika

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ako je meni sud da patim dovika
Писац: Nepoznati autor
703. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Cornice.png


Ako je meni sud da patim dovika
   ovaki ljuven trud i rane bez lika,
drago [je] i milo ponijet mi svaki sud
   cić tebe, mâ vilo, i patit ljuven trud.
Ako [je] u mene na srce koji vrid 5
   cić koga, jaoh, vene život moj unaprid,
drago [je] i milo ponijet mi svaku zled
   za lice tve, vilo, i rajski tvoj pogled.
Ako još svaki dan mislit mi jes tuga
   er se dah slobodan tebi rob i sluga, 10
drago [je] i milo mislit mi svaki čas
   er tebi, mâ vilo, rob se dah život vas.
Ako još po sve dni ne imam radosti
   er srce moje nî prid mojom mladosti,
drago [je] i milo radosti stât mi van, 15
   kad prsi tve, vilo, srcu su momu stan.
Ako me u tuzi tko vidi još tužna
   gdi stoju u uzi savezan za sužna,
drago [je] i milo meni stât tač tužan
   krozi te, mâ vilo, i svezan i sužan. 20
Ako me smamljena ovako tko vidi
   i velmi uhiljena gdi ličce me blidi,
drago [je] i milo blidit mi svaki čas
   i smamljen, mâ vilo, stojati po[d] tvu vlas.
Ako još ja steku zao glas vrh sebe 25
   zli[h] ljudi ki reku, ja služim u tebe,
drago [je] i milo svaki glas meni steć,
   istom ti, mâ vilo, izgubit da me neć.
Ako još na službi svu mlados istraju
   želeći tvô' družbi, ništar se ne haju, 30
jošte ću ovo rit er mi je toj milo
   smrt prijat i umrit cić tebe, mâ vilo.