A une jeunne fille
| A une jeunne fille Писац: Стеван Луковић |
Тихо, благо вече чара
Шуми, заноси,
Милује те, шапуће ти,
Мирис доноси;
Топлим дахом распирује
Праме косице
Па меканом руком склапа
Вреле очице;
Најнежнији мирис буди
Цвећу заспатом
Док те бајну уљушкује
Слатким шапатом...
Тихо, благо вече чара
Шуми, заноси,
Жељице ти искрађује
Па их односи...
А ти диван кање склапаш,
Тонеш за њима —
К’о детенце с отровом се
Играш сновима.
Извор[уреди]
- 1903. Песме Стевана Луковића. стр. 22.
|