У овому животу ко хоће познати
умрлу л'јепоту, на ме очи обрати;
погледај на мене, погледај с милости,
тере вигј сатрене све моје лиепости.
Гдје бјеше прије зрак веселиех од очи,5
ето је сада мрак, који смрт узрочи;
гдје цтјаше ружица и цвиетје прибило,
само оста сред лица сад мога бл'једило.
Гледајте, љувени, и наук вам бит' ће:
ето гроб студени му младос покрит' ће,10
и бит' ћу скоро ја прах, земља и пепео,
а душа виек божија, ки ју је узео.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.110, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 432 године.
