30. ОКТОБРА
(1864.)
Простите ми, винопије,
Срамота је веља,
Са вашега, са овака
Српскога весеља.
Ни чутуре, ни бокала —
Тек чашица мали;
А овамо и мене сте
На весеље звали.
Кад желите, да ми срце
Пуца од милина:
То ми, браћо, у тестији
Донесите вина!
Кад ја станем, да испијам
Дубоке бокале:
Би се, браћо, зачудио,
Макар који кале.
Јер не пијем рујно вино,
Да загасим жеђу,
Већ га пијем, да ми драгу
Заборавим смеђу.
Већ га пијем, да ме боли,
Да ме јади мину,
Ако силе, овакове
Има још у вину!
Али нашта 'ваки речи?
Вина мени дајте!
А да пити научите
Сви мене гледајте.
Па реците, кад вас ваша
Запитају браћа:
Како л' пије браца Мита
Кад му други — плаћа!
