Мнократ сам, сунашце, хотил ти казати,
што моје срдашце кроз лиjепос тву пати,
а кад ми срећа сгор тву лиjепос допусти,
остинем јак мрамор, риjеч умре сред усти.
Разговор тим мени ови сам остаје, 5
уздах мој огњени, ер мој плам не стаје;
јер није моћ' у пјесан изрити теби дај
трудну му бол'језан и мртви цвиl и вај,
анђолска госпоје, тим радо сеј пјесни
рим', по ких све моје познат' ћеш бол'језни 10
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.116, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 432 године.
