(...)
Обесила се Милена,
за дрво граничево,
у поље широко.
Обесила се па ју ветар лелеје,
ветар ју веје, 5
ђердан јо’ дз’нћаше,
ђердан дз’нћаше,
болес’ збираше.
Усту, уступи!
Да се растуриш 10
као сол по воду,
кано лој по углен!
(377, бр. 112)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 229. бр. 375.
