* * *(Што у гори пушке запуцаше)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


[Што у гори пушке запуцаше]

Из Босне

Што у гори пушке запуцаше,
А из горе свати ишеташе,
Чиј су свати, чија ли ђевојка?
Сватови су Мелећановића,
А ђевојка Капетановића, 5
Сви сватови мирно коње јашу
Ал' не јаше Јово ђувегија.
Већем добра коња разиграва
Догони га лијепој ђевојци,
Па ђевојци тихо проговара: 10
„Покриј лице, лијепа ђевојко,
„Ето кише лугом зеленијем.“
Ал' говори лијепа ђевојка:
„Нека кише лугом зеленијем,
„Киша ми је и на срце пала 15
„Јер ме мајка за недрага дала.“
Ал' говори Јово момче младо:
„Стан'те, станте, кићени сватови,
„Да враћамо лијепу ђевојку.“
Ал' говори лијепа ђевојка: 20
„Не враћа се мртвац са гробнице,
„Ни ја млада између ђевера.“
Ал' говори Јово момче младо:
„Ајте, ајте, кићени сватови,
„Када не ће како јој је драго 25
„Моји двори пашом покривени
„Око двора од прућа авлија
„У авлији остарјела мајка.“
Кад су били двору долазили
Ал' у Јове двори шимширови 30
Око двора камена авлија
А авлија од мермер камена
Па ишета остарјела мајка
Шире руке у лице се љубе
Ал' говори Јово ђувегија: 35
„Даље од ње моја мила мајко
„Њу је мајка за недрага дала.“
Ал' говори остарјела мајка:
„Ћути синко муком не замук'о
„Твоја мајка једва дочекала 40
„Да ожени свог јединог сина.“

(Послао М. М. Радовановић.)

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Вила, година III, број 4, Београд, 22. јануар 1867, стр. 62-63