*** (Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!)

*** (Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!)
Писац: Јаков Шантић

28.

Чуј сјетне пјесме безбрижних мрнара!
Једре им душе истине су пуне,
Живота, страсти, љубави и жара!

О, носите ме мору под лимуне
Да душа чује те гласе огњева,
Још једном живот с горчином проснева! ...

Свуд вене и боно ... а мирис пиније
Пљушти као смијех здравих дјевојака,
Ах, за ме биједна животног просјака,
Он ништа друго до бол један није! ...

И с тешком пјесмом веселих мрнара
Он моје срце крадимице тражи
И заборављене ту ми буди лажи,
Остатак бића пати и умара ...

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 134.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.