(Заробљен Прометеј српски)
| (Заробљен Прометеј српски) Писац: Војислав Илић |
Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане
Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час:
Из мрачних долина српских са струна гусала јасних
Зазвони силан глас.
И прилив титанске снаге напрегну његове руке
Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче!
И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик
Са страшном грмљавом пуче
А дух се под небо диже... Тама је владала јоште
А месец сипаше светлост са чела божански бледог;
И Титан, дохватив месец, кô награду га баци
Испред гуслара седог.
фебруар 1892.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 221, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|