[„Стојане, море фалџијо“]
„Стојане, море фалџијо,
што Ое фалиш — имаш коњче дориче?
А што имаш, џанам, булче Мариче,
такво га нема, џанам, ни у Стамбол?
Ајде да се, Стојан море, барабаримо, 5
одавде, Стојан море, до Стамбол.
Ако ме, Стојан море, претечеш,
ће ти давам девет моја чивл’ка,
ће ти давам кулу окићену,
и двори, Стојан, челични, 10
и капије, Стојан, сребрне,
ће ти давам девет буле прекријене,
ће ти давам девет коња дебела.
Ако те, Стојан море, претечем,
ће ти земам коњче, море, дориче, 15
ће ти земам булче, море, Марине!
Ајд’ да се, Стојан море, барабаримо,
ајд’ да се, Стојан море, брзимо,
одавде, Стојан море, до Стамбол.“
Оба се барабар барабарише, 20
пуштише коњи по поље,
како звезде преко ведро небо.
Беже Стојана не виде.
Стиже си Стојан, море, у Стамбол
када беше слунце на заотку. 25
Разапе шатор пред бежине капије,
приврза дорче, море, за копље.
Кад ујутро бели дан освану,
и јарко слнце изгреје,
тад стиже беже, море, у Стамбол. 30
Повиче беже јод Стамбол:
„Чујете ли, мори моје девет буле,
откривајте се, мори, отварајте,
ви сте све девет, мори, Стојанове!
Стојанови девет чивл’ка, 35
Стојанова кула окићена,
Стојанови двори челични,
и капије, мори, сребрне,
Стојанови девет коња дебела!“
„Нека, нека, море беже од Стамбол, 40
нећу ти твоји девет чивл’ка,
нећу ти кулу твоју окићену,
нећу ти двори твоји челични,
ни капије, беже, сребрне,
нећу ти девет буле прекријене. 45
Ће ми даваш, беже море, три коња дебела,
ће ми даваш, беже море, три товара благо!“
