[„Кажи, Ћато, кажи, Ћато, од што болан легаш?“]
„Кажи, Ћато, кажи, Ћато, од што болан легаш?
Да ли легаш, море Ћато, од големи болес?
Или легаш, море Ћато, од тешки мераци?
Од тешки мераци, Ћато, за Бујковке моме,
за Бујковке моме, за калеш Марику?“5
„Кад ме питаш, мори нане, право ће ти кажу:
ја не легам, мори нане, од големи болес,
ја не легам, мори нане, од тешки мераци,
од тешки мераци, нане, за Бујковке моме,
но ја легам, мори нане, од тешки греови. 10
К’д сам бија, мори нане, кумитски војвода,
па идемо, мори нане, кроз гору зелену,
па сретнамо, мори нане, китени сватови,
па сретнамо, мори нане, па ги заминамо.
Па сретнамо, мори нане, кума и старејка, 15
па сретнамо, мори нане, снашку, младожењу,
па врзамо, мори нане, младог младожењу,
па врзамо, мори нане, за јелу зелену,
и снашку врзамо, нане, за јелу зелену!
Отидомо, мори нане, девет-десет д’на, 20
па не пут нанесе, нане, на тој исто место,
затечомо, мори нане, мртвог младожењу,
а невеста, мори нане, још помалко збори:
„Чујте, море браћа, браћа нерођени,
ели ме пуштајте, море, ел’ ме притегнете!“ 25
Ми прођомо, мори нане, не гу притегнамо,
па одомо, мори нане, девет-десет д’на,
па дођофмо, мори нане, на тој исто место,
младожења, мори нане, гиџа црно гројзе,
а невеста, нане, гиџа дреновица гројзе. 30
Од тој болан легам, нане, од тешки греови!“
