Шуњо Пешикан и Мујо Бајировић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Подиже се Мушов капетане
0002 Од Нихшића града бијелога,
0003 Око њега седам-осам друга,
0004 И отиде у рамне Бањане,
0005 Да купи хараче и поклоне.
0006 Но га добри јунак уодио
0007 Од простране од Горице Црне
0008 По имену Шуњо Пешикане.
0009 А отиде на своје дворове,
0010 Па је двије књиге направио.
0011 Једну посла побратиму своме
0012 А на Кчево војеводи Мићу:
0013 "Скупи, побре, неке Црногорце,
0014 "Е их води мене на дворове."
0015 Другу посла Петру Јововићу:
0016 "Скупи, побре, неке Оздриниће,
0017 "Те их води мене на дворове."
0018 Када су их књиге допануле,
0019 По двадесет другах окупили,
0020 И одоше Шуњу на дворове.
0021 Он дочека димно Црногорце,
0022 Поведе их зеленом планином,
0023 Докле близу дођоше Бањанах,
0024 И ту Шуњо остави дружину,
0025 Он отиде часком у Бањане
0026 На дворове побратима свога,
0027 По имену Турчинов-Ивана.
0028 А Иван га дивно дочекује,
0029 Па га пита Шуњо Пешикане:
0030 "Је ли овђе Мушо капетане?"
0031 Но му Јован ријеч проговара:
0032 "Отиша је у Нихшића граду.
0033 "Ма се не бој, драги побратиме,
0034 "Ако си се, побро, опознио,
0035 "Ма нијеси срећу изгубио,
0036 "Ево Туре Бајировић Мујо,
0037 "Око њега дванаест Турака,
0038 "И он купи турске кесимаче.
0039 "Но потрчи брзо до дружине,
0040 "Запаните на Гребице мале,
0041 "Јер ће сјутра Мујо дома кретат’,
0042 "А ја ћу га пратити планином."
0043 Шуњо хојде, и дружини каза,
0044 Западоше њима на Гребице.
0045 Када сјутра дан и зора дође,
0046 Стаде тутањ зеленом планином,
0047 Али иде са Турцима Мујо,
0048 Поје Турчин из грла бијела;
0049 "Јес’ л’ у гору, Шуњо Пешикане,
0050 "Како си се био зафалио
0051 "Да ме пуштит’ у Бањане нећеш,
0052 "Срамота је рећи па разрећи."
0053 Но га Шуњо димно напуштио,
0054 Од образа пали џевердара,
0055 Те је Муја земљи положио;
0056 Црногорске млоге попуцале,
0057 Те убише дванаест Тураках,
0058 А тринаест ножа извадише,
0059 И тринаест глава посјекоше,
0060 Узеше им коње и оружје
0061 И ођело велико с Тураках,
0062 И ојдоше зеленом планином.
0063 Кад дођоше Долу Кобиљему,
0064 Ту велики шићар дијелише
0065 На свакога друга подједнако.
0066 Но да видиш Петра Јововића,
0067 А Мујова узе џевердара,
0068 А дружини својој бесједио:
0069 "Молим ви се, браћо, опростите,
0070 "Да ми дамо сјајна џевердара,
0071 "Да га дамо Шуњу Пешикану,
0072 "Рашта ни је чету покупио."
0073 Свој дружини бјеше мило било,
0074 И џевердар Шуњу поклонише.
0075 Но је Шуњо пушку узимао,
0076 И даје је Мићу Драговићу.
0077 То је било, истина је било.