Што је мени, што се дика жени! Све просио, ал' не доводио— Доводио, ал' с њом не живио — С њом живио, ал' мене љубио! Макар му се жена отровала, Нек' се трује, нек' злато откује!
Стеван Бошковић. 1879. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 41.
