Што је лепо под ноћ погледати,
низа Саву и златно Дунаво,
де господа рујно вино пију,
пред њима је софра позлаћена,
и на софри славеј т'нко грло, 5
и до њега сојка лепоперка.
Славеј сојки ти’о проговара:
„Чујеш ли ме, сојко лепопера,
ја да имам твоје лепо перо,
све би редом госте накитио”. 10
Сојка слави поти'о говори:
„Чујеш ли ме, славеј лепо грло,
ја да имам твоје т’нко грло,
све би редом госте распојала,
о полепо госте веселила!” 15
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 153.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ: (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 359.
