Што је лепо погледати
де господа рујно вино пију,
пред њима је од злата трпеза,
на трпези сиви сокол седи:
златне су му ноге до колена, 5
и обадва крила до рамена,
на глави му круна од бисера,
а у кљуну московска ружица.
Питају га по редом господа:
„А бога ти, сив зелен соколе, 10
ко ти злати ноге до колена,
и обадва крила до рамена?"
Сиви соко поти'о говори:
„Цар ми злати ноге до колена,
а царица крила до рамена, 15
имам друга у Бечу златара
златио ми круну од бисера,
имам брата у московска града
пратио ми московску ружицу!"
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 152.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ: (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 359-360.
