Што су лепи два цвета плавета, још су лепа два брата роџени, куде иду за руће се воде. — Живи, брале, оба да живимо, ми чемо се млади иженити, 5 узечемо жене кавгаџиће, оне ће ни млади разделити, ми долеко куће саградити, меџу куће воду навратити.
Добросавка Ђорђевић, Бучум, неписмена педесетогодишња сељанка
