Што се бели у момкови двори,
да л је пена, ил бела копрена,
ил је иње, ил бело ковиље,
ил је овца од стадо остала,
ил купина бел цвет расцавтела? 5
Није иње ни бело ковиље,
ни је пена, ни бела копрена,
ни је овца од стадо остала,
нит купина бел цвет расцавтела,
већ девојка бел дар растурила. 10
ГЂ
Певач, место записа и напомена
ГЂ Гордана Ђорић: Рукописна збирка (из више места, највише из Округлице и Преконоге).
Скоро истоветна песма (уз незнатне разлике у садржају) од неких се записивача и казивача везује за друге моменте свадбе (време кад млада дарује своју "роду" - при одласку из родитељске куће, или сватове - кад стигне у младожењину кућу. Овде се последњим стихом везује за обичај да се сутрадан иза веридбе (која је обично увече) и у момковом и у девојкином дому "растурају и прнказују" дарови добијени (на обема сгранама) на веридби н то је прилика да се младима "срећи" (честита). Види и бр. 30, као и коментар уз 212.
Митић Косовка (1905), Радмировац
Референце
Извор
Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. VIII.
