[Што се бели у Старе Планине]
Што се бели у Старе Планине?
ил’ је иње ил’ бело ковиље?
Нит’ је иње нит’ бело ковиље,
белеју се бели манастири,
и у њи се два млада венчују: 5
венчују се Милош и Милошка.
Кад је било на сред на венчање,
зададе се таја црна чума,
те Милоша у то клето срце.
Навали се Милош на Милошку. 10
Проговара Милошка невеста:
„Тако т’ Бога, Милош младожења,
да ли сам ти много омилела?
(Или сам ти много досадила?)"
Проговара Милош младожења: 15
„Простете ми, куме и старо(ј)ћо,
простете ми тој моје венчање,
да ја идем напред пред сватове."
Простише му кумак и старо(ј)ћо,
те отиде напред пред сватове. 20
Одалек га мајћа угледала,
одалек му порте отворила,
камто њега руке раширила:
„Честита ти Милошка невеста!"
„Честит, мале, кој че с’ с њу да сћине; 25
мен честита таја црна земља.
Ја улезни у нове одаје,
(Ја улезни у нови подруми)
те ми простри длго и широко,
колко, мале, душу да теслимим." 30
Таман свати у двори улазе,
и Милош је душу теслимио.
Кад је било јутре на рећију,
Т'г искочи Милошева мајћа,
па извиче колко игда може: 35
„Да мој Боже, да мој мили Боже,
да ли може слнце без месеца,
и сна моја без мојетог сина?!"
Проговара Милошка невеста:
„Да куде је Милош младожења? 40
Пуштете ме код њег’ да улезнем.
Код њег' ми је прстен бурмалија,
да он ми је половин венчање."
Па улезе Милошка невеста,
па не узе прстен бурмалију, 45
него узе тија остри ножи,
па убоде тоја клето срце.
Мртва уста сама изговару:
„Обе мајће једн'г су чувале,
обе мајће једн'г су жениле, 50
обе мајће једн'г да жалеју."
У Нишави овако завршавају ову песму понеки певачи:
Тако м’ Бога, моје миле з'лве,
водете ме да видим Милоша,
да ја видим куде Милош лежи."
Одведоше Милошку невесту,
одведоше куде Милош лежи.
„Ја бркнете у свилене џепе,
те ми дајте чићију з два реза,
да разрежем дунће и јаблће,
да ја дадем Милошу понуду."
Не разреза дунће и јаблће,
веч разреза тоја клето срце.
Мртва уста сама говорила:
„Лежи Милош’, оба да лежимо,
обе мајће једн'к ни жениле,
обе нека једн'к и жалеју,
и на мртво сваје[1] да се зову.
(Ову песму певају људи приликом славе
или гостију, а певају је и жене).
Лужница и Нишава
Милош и Милошка
Шта се бели у Старе планине,
да л' је иње ил' бело ковиље?
Није иње ни бело ковиље,
белеју се бели манастири,
и у њи се два млади венчују, 5
венчују се Милош и Милошка.
Кад је било на сред па венчање,
зададе се таја црна чума,
те Милоша у срце погоди.
Навали се Милош на Милошку. 10
Проговара Милошка невеста:
"Ој, Бога ти, Милош младожењо,
да ли сам ти много омилела,
или сам ти јако досадила?"
Проговара Милош младожења: 15
"Простете ми куме и старојћо,
простете ми тој моје венчање,
да ја идем напред пред сватове."
Простише му кумак и старојћо,
те отиде напред пред сватове. 20
Одалек га мајћа угледала,
одалек му порте отворила,
камто њега руке раширила:
"Честита ти Милошка невеста!"
"Честит, мале, кој че с'с њу да сћине, 25
мен' честита таја црна земља.
Ја улезни у нове одаје,
те ми простри длго и широко,
кол'ко, мале, душу да теслимим."
Таман свати у двори улазе, 30
и Милош је душу теслимио.
Т'г искочи Милошева мајћа,
па закука кол'ко игда може:
"Да мој Боже, да мој мили Боже,
да ли може слнце без месеца, 35
и сна моја без мојега сина!"
Проговара Милошка невеста:
"Да куде је Милош младожења,
пуштете ме код њег да улезнем,
код њег ми је прстен бурмалија, 40
да он ми је половин венчање!"
Па улезе Милошка невеста,
па кад виде Милош младожењу,
не узима прстен бурмалију,
него узе тија остри ножи, 45
па убоде тоја клето срце.
Мртва уста сама говорила:
"Леж' Милоше, оба да лежимо,
обе мајће једн'г ни чувале,
обе мајће једн'г ни жениле, 50
обе мајће једн'г нек жалеју!"
