[Што се бели гора у планину]
Што се бели гора у планину,
Је л’ је снега, је л’ је бели лабуд?
Није снега, није бели лабуд,
Но су тија у гору ајдуци.
Њи видела Милица сестрица: 5
Ајде брале сестра да те крије,
Да те крије у нови амбари,
У амбари у белу пшеницу.
Покрила га сас зелену чоју,
Упрећала сас белу пшеницу. 10
Т’г дојдоше из гору ајдуци,
Ударише сестрицу с камџију:
Кажи кучко Јована ајдука.
Н’имам Јову н’имам што да кажем.
Исекоше обе беле руке. 15
Кажи кучко Јована ајдука.
Н’имам Јову н’имам што да кажем.
Извртеше обе црне очи.
Кажи кучко Јована ајдука.
Н’имам Јову н’имам што да кажем. 20
Пресекоше преко половину.
Кажи кучко Јована ајдука.
Н’имам Јову н’имам што да кажем.
Отидоше куде верну љубу.
Ударише трипут сас камџију: 25
Кажи љубо Јована ајдука.
Те га Јова у нови амбари,
У амбари у белу пченицу,
Покријен је сас зелену чоју.
Изведоше Јована ајдука. 30
Сама глава сестре говорила:
Дај ми боже моји црне очи,
Ја да видим мога милог брата.
Да.ј ми боже моје беле руке,
Да приватим мога милог брата. 35
Дај ми боже моје т’нке ноге,
Да ја појдем по мојега брата.
Дај ми боже крилатога коња,
Да ја стигнем у гору ајдуке,
Дај ми боже туја остру сабљу, 40
Да ја отмем мога милог брата.
Бог ву даде њени црне очи,
Бог ву даде њене беле руке,
Бог ву даде њене т’нке ноге,
Бог ву дане крилатога коња, 45
Бог ву даде туја остру сабљу,
Чим литнула, одма ги стигнула,
Чим стигнула брата је отела,
Брата Јову дома је довела.
...?
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
