Што сам им'о пара
| Што сам им'о пара Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Што сам им'о пара
Што сам им'о пара
За вино сам дао,
Што било добара
Све сам проћердао.
Једно ј' што ме сећа
На та добра моја,
Зарђана ђорда
И та коса твоја.
Запуштена ђорда
То ми је имање;
Црне твоје власи
Жалосно сећање.
Тужна сабља прича
Све дедове врле;
Мека коса дане
Слатке, изумрле.
Па да не бих јако
Од јада премин'о,
Од јутра до мрака
Пићу хладно внно.
А са старом ђордом
Делићу мегдане —
Док је тебе, душо,
И те косе вране.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 35
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 44-45. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|