Доцкан пођох из новога хана,
Моја драга из врућа хамама,
Сретосмо се у читма-сокаку.
Ја јој рекох и два и три пута:
„Драга моја, уклони се с пута!“ 5
Не шће ми се уклонити с пута.
Ја је узех по свилену пасу,
Па је бацих у зелену траву;
Запе мени копча од тозлука
За драгину киту од терлука, 10
Ја се сагох копчу одпињати,
Запе мени свилена подвеза
А за драге свилена појаса,
Ја се сагох и њу одмрсити,
Запеше ми ланци од сахата 15
За драгине павте од бисера,
Ја се сагох ланце отпињати,
Запе мени злаћено прстење
За драгине ситне огрлице,
Све одапех, а прстен не могох, 20
Оста прстен на драгиној руци,
Те се хвали да је испрошена!
Је да Бог да муке дочекала:
У двору ми три сина родила.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 48.
