Што на путу стоји...

Што на путу стоји...  (1870)  Писац: Ристо Милић

Што на путу стоји народној св’јести?
Што л’ нам смета рђу са себе отрести?
Раздор, крвни раздор, с њим неслога клета!
То је отров љути што нам срећи смета!
Неслога нас грозно у невољу свали,
И слободи нашој тамни скопа гроб;
С неслоге смо лудо туђинцу се дали,
С неслоге је Србство данас тужан роб!

Ко међ’ нас посија ово сјеме клето?
Ко ли све изврну шта нам бјеше свето?
Доклен ћемо сносит’ робства муку круту?
Кад ли ћемо свладат’ јад — срамоту љуту?
И дивљи народи с’ опростише јарма,
А тек Србин оста да робује сам:
Друге сунце грије, нас још грли тама,
Нама ноћ не прође, другим’ св’јетли дан!

Овако смо на св’јет закопани живи,
А у том смо много сами себе криви;
Сносит’ више није ово стање б’једно,
Руку к руци дајмо, буд’мо тјело једно.
Под заставом братства, јединства и слоге,
Својој рани љутој хајд’мо тражит’ л’јек;
Народе је слога уздигнула многе,
И нас уздић мора овај будни в’јек!

Једне мајке дјеца, сви смо права браћа,
Судба нам је равна и иста задаћа;
Од сад никог вјера нек више не д’јели.
Хајд’мо нашој сврхи, хајд’мо својој ц’јели,
Проклет сваки онај који вјеру сплета,
И с њом родне браће руши сложни склад;
Нек је сваком вјера слободна и света,
А тек слога нам је најважнија сад!

Калуђери, фратpи нека цркву служе,
У народне после нек се с нам’ не друже;
Одвећ добро знамо одкуд с’ раздор роди,
Сад је народ св’јестан да се собом води.
Остан’те у миру наши отци свети,
Братцка слога вашу надмашује моћ;
Што нам на пут стоја — раздор ваш је клети,
Ta и без вас знамо својој ц’јели доћ!

Извор

Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 14-15.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Милић, умро 1910, пре 114 година.