Бацала Тода јабуку:
На кога падне јабука,
Онога Тода да љуби.
На старца паде јабука;
Не те га Тода љубити, 5
Веће га шаље на воду,
Не би л' га вода однела;
Ал' ето старца где иде.
И носи Тоди водице:
„Љуби ме, Тодо, Тодице, 10
„Љуби ме, душо и срце."
Тода га не те љубити,
Веће га посла у дрва,
Не би л' га дрво убило:
Ал' ето старца где иде, 15
И носи Тоди дрваца:
„Љуби ме, Тодо, Тодице.
„Љуби ме, душо и срце."
Тода га не те љубити,
Веће га посла на војску, 20
Не би л' га сабља посекла;
Ал' ето старца где иде,
И носи сабљу у руци:
„Љуби ме, Тодо, Тодице,
„Љуби ме, душо и срце; 25
„Што мора бити, бити ће."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 304-305.
