Што висока она гора
Да би пала врхом доље,
Да се чини равно поље,
Да изниче свако биље,
Понајвише гороцвијет, 5
Гороцвијет говораше:
Берите ме, не дрште ме,
Подајте ме младу момку,
Он ће мене добро држат’,
Тамну ноћцу под јастуку, 10
Бјелу дану уз образу!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 116.
