Штоно пишти у каменој кули?
Ил’ је акреп, ил' је љута гуја?
Нит' је акреп, нит’ је љута гуја;
Чедо рађа Хасанагиница,
Рађала га три бијела дана, 5
Не море се с чедом раставити.
У то доба нико јој не дође,
Док јој дође стара свекрвица;
»Свекрвице, побогу мајчице,
Донеси ми студене водице, 10
Да расхладиим своје бијело лице,
Не бих ли се с чедом раставила!«
Проговара стара свекрвица:
»Не могу ти воде донијети —
Мене коне по махали траже«. 15
Проли сузе Хасанагиница.
У то доба млада заовица;
»Заовице, побогу сестрице,
Донеси ми студене водице,
Да расхладим своје бијело лице, 20
Не бих ли се с чедом раставила«.
Проговара млада заовица:
»Не могу ти воде донијети,
Мене момци по сокаку траже«.
Сузе рони Хасанагиница. 25
У то доба ага Хасан ага;
»Хасан ага, иза горе сунце!
Донеси ми студене водице,
Да расхладим своје бијело лице,
Не бих ли се с чедом раставила, 30
Не бих ли ти жива останула!«
Кад то зачу ага Хасан ага,
Он узима срмали ибрике,
Па он оде за гору на воду
И захвати студене водице, 35
Па се врати свом бијелом двору.
Сусрете га остарјцла мајка:
»О мој сине, ага Хасан ага,
Умрла је твоја вјерна љуба!«
Превари се ага Хасан ага, 40
Проли воду, уједе га гуја.
Кад он дође свом бијелу двору,
Још је њејему љуба у животу.
Опет оде ага Хасан ага
И захвати студене водице, 45
Па се врати свом бијелу двору.
Сусрете га рођена сестрица:
»О мој брате, ага Хасан ага,
Умрла је твоја вјерна љуба!«
Превари се ага Хасан ага, 50
Проли воду, уједе га гуја.
Кад он дође свом бијелу двору,
Ал' му љуба свијет мијенила.
Стаде цвилит' ага Хасан ага:
»Моја љубо, иза горе сунце! 55
Како мене огријало бјеше,
Зар ме више огријати нећеш?«
