Шта се оно тамо бели, тамо бели у гори?
Дал’ је сунце, ил’ је месец, ил’ су сјајне звездице?
Нит’ је сунце, нит’ је месец, нит’ су сјајне звездице,
већ су шумски бели двори, бели двори Марини,
и у двору мала башта, пуна цвећа шарена, 5
и у башти млада Мара росно цвеће пољева!
Отуд иду три војника, оће Мару да стрељу,
Мара им се тихо моли: „Немојте ме стрељати;
ако ћете росно цвеће, ви дођите ујутру,
ако ћете ладне воде, ви дођите у подне, 10
у подне је свака вода, свака ладна, студена,
ако ћете мене младу, ви дођите увече,
увече је старо, младо, свако легло, заспало!“
