Шта се бели по сред Вишеграда?
Да л' је алем, да ли драги камен?
Нит' је алем, нити драги камен,
коло вију танке Шумадинке,
коло води Стојан Поповићу, 5
до њега је Стојна Поповића,
коло вију, старешину куну:
„Старешино, жељела те мајка,
к’о девојке лијепих момака;
пуштај момке, разудај девојке, 10
увенуће дуње у недрима,
потамнеће сјајна огледала!”
Певач и место записа
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 148.