Шта освета чини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Књигу пише Стана Станојева,
0002 Те је шаље свом милом ђеверу,
0003 Свом ђеверу Николићу Ташу:
0004 „Мој ђевере, Николићу Ташо!
0005 „Мож’ ли знати и паметовати,
0006 „Када Турци Брда похараше,
0007 „Равна Брда и камене Ровце?
0008 „Тад’ утекох ја зету нашему
0009 „Са Станојем и два моја сина,
0010 „Нашем зету, кнезу Иванишу;
0011 „Станоја ми у јаму турише,
0012 „А менека младу продадоше,
0013 „Продаше ме бегу Челебијћу,
0014 „А Челејбић мене препродаде
0015 „Препродаде бегу Љубовићу;
0016 „Ја утекох у гору зелену,
0017 „Ходих млада по гори зеленој,
0018 „Пасох траву за петнаест дана,
0019 „Пасох траву, каконо и срна,
0020 „И не виђех љеба залогаја.
0021 „Сада ено бега Љубовића
0022 „Код незета кнеза Иваниша,
0023 „Изиш’о је да купи хараче;
0024 „Сад м’ освети, мој мили ђевере!
0025 „Ако ли ме осветити не ћеш,
0026 „Послаћу ти другу и преслицу,
0027 „Те ти преди како и Брђанка.”
0028 Када Ташу ситна књига дође,
0029 И он виђе, што му књига каже,
0030 Ону гледа, другу ситну пише,
0031 Те је шаље Рисну и Перасту
0032 На кољено Пивљанину Бају:
0033 „Богом брате, Пивљанине Бајо!
0034 „Рзавијдер ми свилена барјака,
0035 „Окрвави на копљу јабуку,
0036 „Пак ти купи под барјак јунаке,
0037 „Све крвнике и бескућанике,
0038 „Који нема ни оца ни мајке,
0039 „А за вјерну љубу и не знаде;
0040 „Ком је кућа диван-кабаница,
0041 „Мач и пушка и отац и мајка,
0042 „Два пиштоља два брата рођена:
0043 „Кој’ се рани мачем по крајини,
0044 „Као соко крил’ма по облаку;
0045 „Брже хајде мом бијелу двору:
0046 „Ево данас бега Љубовића,
0047 „Твог злотвора, а крвника мога,
0048 „Изиш’о је да купи хараче;
0049 „Сада му се осветит’ можемо
0050 „И вратити жао за срамоту.”
0051 Када Бају ситна књига дођем
0052 И он виђе, што му књига каже,
0053 Он дозива Лимов-харамбашу,
0054 Те он разви свилена барјака,
0055 Окрвави на копљу јабуку.
0056 Одмах скупи тридесет јунака,
0057 Све крвника и бескућаника,
0058 Који нема ни оца ни мајке,
0059 А за вјерну љубу и не знаде;
0060 Ком је кућа диван-кабаница,
0061 Мач и пушка и отац и мајка,
0062 Два пиштоља два брата рођена,
0063 кој’ се рани мачем по крајини,
0064 Као соко крил’ма по облаку
0065 Па одоше у Васојевиће,
0066 Б’јелу двору Николића Таша;
0067 Отолен се друштво подигнуло
0068 Б’јелу двору кнеза Иваниша,
0069 Напред иде Николићу Ташо;
0070 Кад су били пред бијеле дворе,
0071 Ал’ ето ти сестре Комненије
0072 Ђе Турцима носи рујно вино;
0073 Кад угледа сестра брата свога,
0074 Баци вино на земљицу чарну,
0075 Па рашири своје б’јеле руке,
0076 Она трчи брата да загрли:
0077 „Ходи, брате, да се пољубимо!”
0078 Ал’ говори Николићу Ташо:
0079 „Стани, сестро, док се дарујемо!”
0080 Пак потеже мача од бедрице,
0081 Уд’ри сестру по свилену пасу,
0082 Двије поле на земљу падоше,
0083 Из ње паде оно мушко чедо,
0084 Па се ваља по зеленој трави;
0085 Па у дворе јуриш учинише,
0086 И убише бега Љубовића,
0087 И остале Турке исјекоше;
0088 Посјекоше кнеза Иваниша;
0089 Сам побјеже дијете Павлица,
0090 За њим трчи Николићу Ташо;
0091 Ал’ говори дијете Павлица:
0092 „Не трч’ за мном, мој мили ујаче!
0093 „Ја с’ нијесам био ни родио,
0094 „Кад је бабо заметнуо кавгу.”
0095 Не б’ утекло дијете Павлица,
0096 Ал’ се бјеше вргло на ујака,
0097 На ујака Николића Таша,
0098 А бијаше брже од ујака,
0099 И утече, весела му мајка!