Штано цвили украј Зујевине,
ил' је вила ил' је љута гуја.
Да је вила, у гори би била,
да је гуја, у кршу би била.
Нит, је вила нит' је љута гуја, 5
већ то цвили Џафић-бајрактару.
Облази га хо Морићка стара:
„А мој зете, Џафић-бајрактаре,
боле ли те ране по тијелу,
мореш болан ране пребољети?" 10
„Нит ме питај, нит' ћу пребољети,
седам ми је рана од пушака,
двије ране мајко, од ханџара.
Пушчане бих ране преболио,
од ножева не могу никако." 15
То изусти, своју душу пусти.
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 258.
