Шовинизам
Шовинизам
Зар је баш толико ваш ум бедан, скучен,
И отрован мржњом, па неће да схваћа:
Да је народ овај ратом сав утучен
И да неће у нов покољ да се враћа?
Зар је ваше срце толико пакосно
Те народе јадне на покољ дражите?
Зар жртава јаук вас није косн'о
И потресо душу - већ нов рат тражите?
Зар је ваша душа баш толико ситна,
Да вам се бес мржње упио у сржи?
Зар је покољ нужан и потреба битна
Него ли да мир се народа одржи?
Зар су ваше очи баш толико слепе,
Да не виде толке остале без крова;
И зар срца ваша ледена не стрепе
Од крвопролића и ужаса нова?. . .
Рецте, зар је ваш ум баш толико мали,
И отрован мржњом, па неће да схваћа:
Да су сви народи - ма како се звали
И ма где живели - чујте, наша браћа!
(Радничке новине, бр. 90.18/V 1913.)
|