Школски надзорник/23

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

◄   ДРУГА ПОЈАВА ТРЕЋА ПОЈАВА ЧЕТВРТА ПОЈАВА   ►

ТРЕЋА ПОЈАВА

СТАНКО и ПРЕЂАШЊИ


СТАНКО (улазећи): Добар дан! (пружи руку Савети)
САВЕТА: Што си тако снужден?!
КАТА: Да ниси болестан?
СТАНКО (маше главом): Нисам.
ПЕТРОВИЋ, САВЕТА и КАТА: Па, да шта ти је?
 СТАНКО: Ништа, изгубио сам опет једну малу наду.
ПЕТРОВИЋ: А какву то?
СТАНКО: Данас је дошао натарошу неки господин из Новога Сада. Кажу да је члан Матице, члан позоришта, члан друштва радиности и шта ти ја знам!
ПЕТРОВИЋ: П’ онда?
СТАНКО: П’ онда сам мислио да такав човек потпомаже књижевност, па му понудим своја три рукописа на откуп, сваки за десет форината. Зар то није мало ?
САВЕТА: То је заиста врло јефтино!
ПЕТРОВИЋ: А шта он?
СТАНКО: Слегао је раменима и рече ми да таквих ствари не треба ни за бадава.
САВЕТА: Срам га било!
ПЕТРОВИЋ: А зашто то?
СТАНКО: „Зато“, вели, „што књига нико не купује.“—„Па шта да се ради са књигама"? запитам га ја. Одговори ми: „Завија се сир“!... И тако ја своје рукописе донесем натраг као што сам их однео. (извади их) Ево их!... Па нека од сада пише ко хоће... ја нећу више! (баци рукописе)
САВЕТА (купи рукописе): „Завија се сир“ — у оваке лепе књиге!
ПЕТРОВИЋ (хода горе доле): Нисам ли ја казао да је тако! Нисам ли ти ја сто пута казао: „море, мани се пискарања, то ништа не носи!“ Аја, не слушаш ти мене!... Ето видиш и сам како си прошао! (шмркне)
СТАНКО: Не марим што нисам дошао до мало новаца, премда ти, Боже, знаш, како би ми нужни били; ал’ да је бар завирио у рукопис, већ ни да погледа!
ПЕТРОВИЋ: Тако ти треба, бар ћеш се сад научити памети.
САВЕТА: Ако је само до читања, немој се срдити: има ко чита твоје рукописе од почетка до краја.
СТАНКО: Да, драга Савето!... Ти си моја публика, мој претплатник! (уздахне) Само што такав претплатник не издржава књижевност!
САВЕТА (снуждено): И то је истина!
СТАНКО: Али ништа, још мало само, док дође нови школски надзорник — јер сад би требало већ да путује —- онда се надам да ћете се ви заузети за мене.
ПЕТРОВИЋ: Ко? ја?... Бре, казаћу ја њему што му још нико није рекао!
СТАНКО: Да, да, разјасните му све редом: ваше стање, моје стање и Саветино стање!
ПЕТРОВИЋ: Те још како ћу му разјаснити!... Све ће се окретати! (шмркне)
СТАНКО: Реците му да је већ трећа година...
САВЕТА: Реците дупло, татице, реците шеста...
СТАНКО: Како бадава ишчекујем штацију...
САВЕТА: Не може човек да се жени!
СТАНКО: Реците му да сам ја у препарандији увек први био...
САВЕТА: Од свију најпрви!
СТАНКО: Учио сам по новој методи...
САВЕТА: По најновијој, татице!
СТАНКО: Реците му да ја нисам лупеж...
САВЕТА: Најчеститији младић!
СТАНКО: Да не пијем...
САВЕТА: Ни воде!
СТАНКО: Да се не картам...
САВЕТА: Ни пуни-шака!
СТАНКО: Једном речју да је крајње време да и ја добијем штацију.
САВЕТА: И две, татице, ма једну дали под кирију.
ПЕТРОВИЋ: До сто ђавола, ко ће то све запамтити!
САВЕТА: Запишите татице.
ПЕТРОВИЋ:Али ништа, све ћу ја њему казати! Видеће он ко сам ја и шта сам ја! Знаће он с киме има посла, само нека дође већ једаред, нека дође!... (чује се куцање) Ко то куца?