Шећер Салко, моје мило злато
Цвату ли ти у башчи зумбули,
пјевају ли виш’ њиха булбули?
— Ах, дјевојко, моје сунце јарко,
дођ’ довечер бијелом двору моме 5
па пред сабах послушај булбуле,
а утру обери зумбуле.
— Шећер Салко, моје чисто злато!
Рећи ће ми твоја мила мајка,
што си дошла, једна наметнице, 10
моме си се сину наметнула.
А ја, драги, наметница нисам,
већ у мајке једна јединица.
Да знаш како његује ме мајка:
рано мене у ложницу спрема, 15
а касно ме из ложнице буди.
Не буди ме руком ни бесједом,
већ ме буди граном ђулбехара,
а храни ме халвом и симитом
и поји ме од меда шербетом. 20
Њој ми вели шећер Салихага:
— Кад је теби таква њега с мајком,
ти се немој млада удавати.
— Шећер Салко, моје чисто злато!
У вас мени бољу његу кажу, 25
бољу његу твоје миловање.
Миловање од свега је слађе!
— Срмо моја, хајд’ да идемо дома!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 768.
