Шеховић Осман

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Шеховић Осман

0001 Од како је свијет постануо,
0002 Није љепши цвијет процватио,
0003 Нит’ се бољи јунак одродио,
0004 Од како је постала крајина,
0005 Него што је овијех година
0006 У Клобуку граду бијеломе
0007 Младо Туре Шеховић-Османе:
0008 На љепоту као и ђевојка,
0009 На стидноћу као и невјеста,
0010 На јунаштво к’о Бојчић Алија;
0011 Ал’ му власи одраст’ не дадоше.
0012 Подиже се Осмо у Никшиће,
0013 У Никшиће у своје пунице,
0014 С’ собом води до два до три друга:
0015 Једно бјеше Јерговићу Мујо,
0016 Друго бјеше Шабан-агић Ибро,
0017 Треће влаше Остојићу Марко.
0018 Први јесу конак учинили
0019 У Вилусу селу маленоме,
0020 Код Вукића кнеза од Вилуса:
0021 Одатле се рано подигоше,
0022 Кад су били кроз гору зелену.
0023 Разбоље се Јерговићу Мујо,
0024 Пак дозиље Шеховић-Османа:
0025 „Побратиме, Шеховић-Османе!
0026 „Мене врло забољела глава,
0027 „Ђогата се држати не могу.
0028 „Заведи ме с пута подалеко,
0029 „Одјаши ме од коња ђогата,
0030 „Па ме метни у зелену траву,
0031 „Покриј мене зеленом доламом,
0032 „А по глави срмали марамом,
0033 „Напуни ми пушку џевердана,
0034 „Па га метни поред мене, побро,
0035 „Ако мене буде за невољу,
0036 „Не би ли ми био у невољу;
0037 „А води ми дебела ђогата,
0038 „Да не воде њега Црногорци.”
0039 Вели њему Шеховић-Османе:
0040 „Да луд ти си, мио побратиме!
0041 „Није Осмо друштва остављао,
0042 „Ђе пуцају пушке џевердани,
0043 „Сијевају мачи гребештаци,
0044 „И јуначке полијећу главе.”
0045 Кад су мало пошли у напредак,
0046 А Мују је мука додијала,
0047 Повио се по коњу ђогату,
0048 Од муке му зубма гриву скубе.
0049 Кад то виђе Шеховић-Османе,
0050 Ђе је Мују мука додијала,
0051 Од ина се њему не могаше,
0052 Заведе га с пута подалеко,
0053 Па га скиде са коња ђогата,
0054 Спусти њега у зелену траву,
0055 Па га покри зеленом доламом,
0056 А по глави срмали марамом,
0057 Напуни му пушку џевердана,
0058 Па га врже крај њега у траву,
0059 Одведе му дебела ђогата.
0060 Одатле се Турци подигоше;
0061 Други их је конак сустигао
0062 Код Кусиде студене водице
0063 У лијепим Кусидским лукама
0064 Код бијела моста Кусидскога.
0065 Кад су били мосту Кусидскоме,
0066 Игра коња Шеховић-Османе,
0067 Игра коња и тамо и амо,
0068 Па говори својој дружиници;
0069 „Ево воде, ево живе згоде
0070 „И конака добра за Турака.”
0071 Ту од добрих коња одсједоше,
0072 И код воде ватру наложише,
0073 Коњма ситну зопцу устакоше.
0074 Кад је било вече по вечери,
0075 Сви су коњи зопцу позобили.
0076 Осмов доро није ни такнуо,
0077 Ногам’ бије, а ушима стриже,
0078 Често гледа на Коштац планину.
0079 Ал’ говори Шеховић-Османе:
0080 „Браћо моја и моја дружино!
0081 „Ја сам ноћас чудан сан уснио
0082 „У Вилусу селу маленоме,
0083 „Ђе ја дођох на воду Кусиду,
0084 „Пак се сагох, да с’ воде напијем,
0085 „Спаде мене са главе челенка,
0086 „Однесе је Кусида водица;
0087 „Одпадоше токе од прсију,
0088 „Однесе их Кусида водица;
0089 „Сломи ми се пушка џевердане,
0090 „И комади у воду падоше,
0091 „Однесе их Кусида водица;
0092 „Сад сви коњи зопцу позобали,
0093 „А мој доро није ни такнуо,
0094 „Ногам’ бије, а ушима стриже.
0095 „Често гледа на Коштац планину:
0096 „Јали коби мене, јали себе;
0097 „Веће, браћо, да се послушамо,
0098 „Да ми ноћас стражу почувамо.
0099 „Овуд иду често Црногорци,
0100 „Страшиво је, да не изгинемо.”
0101 Вели друштво Шеховић-Осману:
0102 „А не бој се, Шеховићу Осмо!
0103 „Добар јунак добар сан уснио,
0104 „Сан је лажа, а Бог је истина;
0105 „Од шта ћемо стражу да чувамо?
0106 „За нама су два бијела града:
0107 „Град Омутић и Трубјела кула,
0108 „А изнад нас све Никшићке овце:
0109 „Слободно је, како и у граду:
0110 „А што доро зопце зобат’ не ће,
0111 „Ми смо чули од старих четника,
0112 „Када коњиц зопце зобат’ не ће.
0113 „Он се нада добру даилуку,
0114 „Ил’ ће носит’ роба ил" робињу,
0115 „Или добру главу од јунака.”
0116 Друштво леже санак боравити,
0117 Осман узе пушку џевердана,
0118 Па одступи мало од дружине,
0119 И сам сједе стражу да почува;
0120 Чувао је ноћи до поноћи,
0121 Па он буди своју дружиницу:
0122 „Устаните, моја дружинице!
0123 „Већ је пола ноћи превалило,
0124 „Ја сам чув’о стражу до поноћи,
0125 „Ви чувајте до бијела дана,
0126 „Да ја легнем санак боравити.”
0127 Друштво спава, као и поклано,
0128 Нити слуша, шта Осман говори.
0129 Тад’ се Осман на камен наслони,
0130 Танку пушку метну преко крила.
0131 Подиже се Дамјановић Живко,
0132 Он с’ у чету диже у планину,
0133 Има с њиме осамнаест друга;
0134 Изиђоше на Коштац планину,
0135 Изиђоше ноћи у поноћи,
0136 Угледаше ватру код Кусиде.
0137 Код бијела моста Кусидскога,
0138 Па говори Дамјановић Живко:
0139 „Браћо моја и моја дружино!
0140 „Видите ли ватру код Кусиде?
0141 „Није л’ мајка родила јунака
0142 „И мушкијем опасала пасом.
0143 „Или сестра брата одњијала
0144 „Без бешике на десници руци
0145 „И на чистом крилу ђевојачком.
0146 „Да отиде мосту Кусидскоме.
0147 „Да уводи ватру код Кусиде:
0148 „Ко је оно ватру наложио,
0149 „Ил’ су Турци, ил’ су Црногорци,
0150 „Ил’ су каке младе кириџије.
0151 „Ил" чобани код бијела стада?”
0152 Сви јунаци ником поникоше
0153 И у црну земљу погледаше.
0154 Ал’ не гледа Мандушићу Вуче
0155 С побратимом Гардашевић-Вулом.
0156 Већ узеше пушке по средини,
0157 Па одоше низ Коштац планину,
0158 Кад дођоше на воду Кусиду
0159 Бијеломе мосту Кусидскоме,
0160 А то Турци ватру наложили,
0161 Њих тројица око ватре леже,
0162 Онда рече Гардашевић Вуле:
0163 „Побратиме, Мандушићу Вуче!
0164 „Који ј’ оно јунак у сриједи,
0165 „Што ј’ на њему калпак и челенка,
0166 „На прсима токе позлаћене.
0167 „На студен се камен наслонио,
0168 „Танку пушку држи преко крила?”
0169 Вели љему Мандушићу Вуче:
0170 „Зар не видиш? Њима не виђео!
0171 „То је љута из камена гуја,
0172 „Љута гуја Шеховић-Османе
0173 „Из Клобука града бијелога,
0174 „Штоно Црну гору затворио,
0175 „Млогу нашу браћу погубио.”
0176 Кад су Турке добро разгледали,
0177 Вратише се уз Коштац планину,
0178 Те казују Дамјановић-Живку.
0179 То је Живко једва дочекао,
0180 Јер му ј’ Осман сина погубио,
0181 Одлећеше низ Коштац планину,
0182 Оде Живко сину на освету.
0183 Кад дођоше на воду Кусиду
0184 Бјеломе мосту Кусидскоме
0185 И живом се огњу прикучише,
0186 Онда Живко друштво разредио:
0187 На Турчина по три каурина,
0188 На Османа самога дванаест,
0189 Пак на Турке јуриш учинише
0190 И побише око ватре Турке;
0191 Док убише Шеховић-Османа,
0192 Два најбоља изгубише друга.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.